Godine 1806, nastalo je jedno delo koje je koncertantnu muziku praktično uvelo iz klasicizma u epohu velike romantike. To je Koncert za violinu i orkestar, D-dur, opus 61. Ludviga Van Betovena.
Doprinos ovog dela za muzičku istoriju i literaturu, nemerljiv je. Najpre, Koncert je ogromnih dimenzija: tri njegova klasična stava, proširena su tematski i sadržajno i daju delu ukupno trajanje 45 minuta. I sva tri stava krasi dotle neostvarena melodijska lepota, oblikovana u klasičnu formalnu strukturu, što je moralo poslužiti kao uzor violinskim koncertima koje su kroz ceo XIX vek pisali Mendelson, Brams, Čajkovski, Sibelijus... sve do Albana Berga i srpskog kompozitora Božidara Trudića, koji je po toj šemi u svom Violinskom Koncertu utkao srpske narodne i obredne teme.
3. Partita u E-duru,BWV 1006 Johana Sebastijana Baha za solo violinu je poslednja u opusu "šest sonata i partita". Sadrži sledeće stavove:
Preludijum
Lore
Gavota i Rondo
Menuet (I i II)
Bure
Žiga
Najizvođeniji je preludijum zbog posebne angažovanosti desne ruke u kojој je gudalo.