Jezdić je krajem 1950. godine, ilegalnim kanalima, zajedno sa ženom i ćerkom, pobegao u SSSR kao deo „IB emigracije“. Na ovaj način je izbegao siguran progon kao simpatizer Staljina i njegove politike. Po dolasku u Moskvu biva uhapšen pod optužbom da je agent Komunističke partije Jugoslavije. U moskovskom zatvoru Ljubjanka provodi tri meseca. Pušten je na inicijativu nekih uticajnih predstavnika tajne policije (NKVD-a). Jezdićeva supruga, Ana, u zatvoru provodi nešto više od pet meseci. Boravak u tamnici je narušio njeno zdravlje i ona umire krajem 1951. godine od posledica upale pluća. I dalje iskreni komunista, Jezdić nikada nije oprostio sovjetskom režimu hapšenje i smrt supruge i obećao da će je jednog dana osvetiti.
U toku svog dugogodišnjeg rada Jevrem Jezdić je napisao nekoliko desetina filozofskih rasprava od kojih je samo nekoliko objavljeno. Kritika države je jedan od dominantnih motiva Jezdićevog filozofskog rada. Jedan od najbitnijih radova je rasprava ”Umesto zakona” koja je jedan izrazito idealistički pristup anarhizmu. Ovaj rad je objavljen samo na francuskom jeziku. Jedan od ljudi kojima je Jezdić bio impresioniran u mladosti bio je Mihail Aleksandrovič Bakunjin ruski revolucionar i filozof čiji ga je buran život inspirisao. U Jezdićevim romanima postoji lik misterioznog starca Alekseja Kinkopa (Aleksej Krinkop) koji u romanu Prezir izgovara rečenicu “Gde ima vlasti nema slobode!” koja je čuvena anarhistička parola. Ovaj lik nastao je na osnovu lika ruskog filozofa, istoričara i pisca Petara Aleksejeviča Kropotkina.

Napisao je istorijske analize Rusko-japanskog rata i Revolucije u Rusiji 1905. godine.