Učitelj, kulturni i društveni radnik. Rođen je 01.01.1844. godine u Velikoj Kikindi a umro 18.06.1922. u Novom Sadu. Osnovnu školu i nižu realku učio je u rodnom gradu, a trgovačku školu u Pešti, da bi potom završio Učiteljsku školu u Somboru i 1864. postao učitelj u Velikoj Kikindi. Najznačajnija je njegova delatnost vezana za Novi Sad. Bio je 1874. upravitelj i učitelj u novosadskoj Višoj devojačkoj školi, u kojoj je ostao do penzionisanja 1905. Osnovao je 1889. i uspešno vodio sve do penzionisanja Srpski učiteljski konvikt za učiteljsku decu koja su se školovala u Novom Sadu, a 1907. formirao je učiteljsku zadrugu Natošević. Učestvovao je na osnivačkoj skupštini Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja i tada je izabran za sekretara (perovođu) a na toj poziciji je ostao sve do smrti. 1886. godine pokrenuo je glasilo ovih zadruga- Ženski svet koji je uređivao sve do Prvog svetskog rata. Na početku rata, na njegovu inicijativu, Zadruga je osnovala bolnicu, u Srpskom učiteljskom konviktu u kojoj  su zbrinjavani svi nevoljni i bolesnici koji nisu imali drugog smeštaja. Kao član Književnog odeljenja Matice Srpske, zamenjivao je Matičinog sekretara i urednika deset svezaka Letopisa (1910-11). Uredio je kalendar Ženski svet 1910. a 1921. godine počeo je da izdaje Učiteljski vesnik. Bio je vredan saradnik Srpskog kola i Branika, ali i nekih drugih časopisa toga vremena. Uzimao je učešće i u političkom životu pa je 1892. godine biran za poslanika na Srpskom narodno-crkvenom saboru za velikosenmikluški srez. Pred oslobođenje uključio se u Srpski narodni odbor i bio je jedan od tri potpredsednika ovog tela, učestvujući u stvaranju srpske vlasti u Vojvodini. BIo je oženjen Betom, rođena Stefanović sa kojom je imao ćerku Vidu, udatu Vulko.