(nije definisan tačan datum rođenja, rođen je 1835)
Studirao je u Budimpešti. Kao arhitekta radio od 1859, a u periodu 1869—90. u Ministarstvu građevina u Beogradu. Radio je u zemljama Austrougarske i u Srbiji. Najveći broj građevina podigao je u Beogradu: zgradu Narodnog pozorišta 1869—70, Novi dvor 1881—84. (danas sedište Skupštine grada Beograda), 126 javnih i privatnih zgrada, zatim zgradu Crvenog krsta, apoteku Delini na Zelenom vencu, zgradu bivšeg Ministarstva prosvete (ranije Ulica maršala Tita 2). Van Beograda projektovao crkve u Loznici 1871. i Ritopeku 1872—73, a u inostranstvu hotel Bauer u Išlu (Ischl) i Verthajmove radničke kuće u Beču. Bavio se i hortikulturom: njegovo delo je park na Kalemegdanu.
Tipičan je predstavnik istorijskih stilova od renesanse do neoklasicizma. Bugarski je bio najznačajniji arhitekta svoga vremena u Srbiji.