Живорад Настасијевић (Горњи Милановац, 1893 — Београд, 1966) је био српски сликар, фреско сликар и иконописац. Рођен је у породици где су и његова браћа били уметници, Момчило Настасијевић, Славомир Настасијевић и Светомир Настасијевић. Њихов отац, Никола Лазаревић, доселио се с мајком из Охрида у Брусницу као шестогодишњак. У знак захвалности према ујаку Настасу Ђорђевићу (градитељу горњомилановачке цркве Свете Тројице) код кога је изучио градитељски занат, одриче се мајчиног презимена и од ујаковог имена прави ново презиме, Настасијевић.

Живорад Настасијевић је завршио уметничку школу у Београду 1910. године, као ученик Ђоке Јовановића, Ристе Вукановића и Марка Мурата. Студије сликарства је наставио у Минхену код професора Грабара 1913-1914. али је то морао да прекине због избијања Првог светског рата. Као многи српски уметници прве половине XX века Настасијевић је добровољно ступио у ђачки батаљон Степе Степановића, прешао преко Албаније и преболео тифус. За време рата учествује прво као борац до 1917., а потом као ратни сликар Врховне команде. После рата школовање наставља у Паризу 1920-1922. године на Академији "Гранде Чаумиере" код професора Касталучија (Цлаудио Цастелучо). По повратку у земљу узео је активног учешћа у културним збивањима:

 (1920-21. био је члан Ладе;1923. Члан Групе шесторице: Бијелић, Добровић, Кршинић, Настасијевић, Росандић, Стојановић; 1924. Члан Групе четворице: Добровић, Бијелић, Миличић, Настасијевић.
 1927. Један је од оснивача уметничке групе „Зограф"  1936. поново постаје члан Ладе, у чијим редовима остаје до смрти.)

У току школовања излагао на изложбама Уметничко-занатске школе. По завршеним студијама први пут излагао 1912. на Четвртој југословенској изложби. На почетку уметничког формирања, на њега као сликара пресудно су утицали школовање на михенској Академији и дружење са сликаром Костом Миличевићем, те се у том делу његовог опуса примећује утицај импресионизма. Након одласка у Париз, где се детаљније упознао са ликовном уметношћу и делима старих мајстора, он се окреће сликању празних, напуштених београдских предела који по атмосфери личе на магијски реализам, као и митолошким мотивима.

Године 1927. заједно са Васом Поморишцем био је иницијатор и покретач уметничке групе „Зограф“, која је требало да представља неку врсту опозиције прогресивној и модернистички оријентисаној групи "Облик“. Уметници који су били чланови „Зографа“ залагали су се за афирмацију средњовековне уметности и изграђивање националног стила на темељу средњовековног наслеђа и традиције.

Живорад Настасијевић бавио се, између осталог, и фреско сликарством и иконописом. Извео је фреске у згради Уметничког павиљона у Београду (које су уништене за време Другог светског рата), иконостас цркве Богородичног покрова у Београду, фреске у сали зграде Народне банке у Скопљу, фреске у одборничкој сали Београдске општине, фреске у Успенској цркви у Панчеву, фреске у цркви Костурнице у Крупњу, фреске у неколико породичних капела на Новом гробљу у Београду.

Заједно са својим колегама Петром Палавичинијем и Бранком Поповићем, Јован Бијелић је 1926. године формирао групу „Облик“ коме приступају: Петар Добровић, Живорад Настасијевић, Тома Росандић, Вељко Станојевић, Сретен Стојановић, Сава Шумановић и Марино Тартаља као чланови оснивачи, а касније овој групи приступају: Игњат Јоб, Зора Петровић, Иван Радовић, Мате Размиловић, Ристо Стијовић, архитект Драгиша Брашован. Ова групу су сачињавали већ афирмисани ликовни уметници. Правила групе су донета на седници од 8. новембра 1930. године а Министарство унутрашњих послова их је потврдило 20. јул 1932. године.
Самосталне изложбе: 1923. Београд; 1924. Београд; 1925. Београд - са Љ. Ивановићем,1926. Београд; 1927. Београд ;1966. Београд - ретроспектива у Галерији Културног центра.

Групне изложбе: 1919. Југословенска изложба, Париз 1929. Југословенска изложба, Барселона 1930. Југословенска изложба, Лондон 1932. Југословенска изложба, Брисел и Амстердам; 1938. Крагујевац; 1939. Петроград;1921. Изложба ликовних уметника из Београда, Сомбор; 1922. Пета југословенска изложба; 1924. Изложба београдских сликара и вајара; 1924. Група четворице, Загреб
1951. Пејсажи Београда, Београд; 1962. Сава Шумановић и српски пејсаж између два рата, Сремска Митровица.

Умро је у Београду 1966. године.