23. марта, донет је Статут слободног и краљевског града Новог Сада у коме се, између осталог, у тачки 14. прецизира да: „ради доброг уређења, да се записници ове вароши и друга акта, тачно сачине и уреде, зато се племенитом Магистрату озбиљно заповеда, да марљиво настојање и пажњу има, да се записници Сената чисто сачине и шта више, ко је председавајући, ко су присутни, каква се материја, или молбе појавиле, шта је о њима посебно било закључено, какве су такође комисије, од овог, или оног Сената послате и какав је о томе извештај учињен, о свему тачно и верно, од стране бележника вароши, да се протоколише, сви посебни закључци Сената верно и истинито да се уведу, на крају сваке седнице Магистрата јавно да се прочитају, затим, уредивши у књигу протокола чисто описани да се унесу, као и слични записници да се сваке године увежу и тако за будуће управљање да се чувају;”. У тачки 15. се даље регулише да „се сва акта и дела, исто тако милостиве наредбе и резолуције краљевске, које се статуса слободне и краљевске вароши тичу, друге године по реду у архиву положе, као и у регистар уреде се и посебном ковчегу сигурно чувају, да се садржај њихов, или регистар у одвојену књигу повезано и уредно по алфабетном реду унесе, да би лакше кад потреба буде, без напора при руци могли имати, кључеви од архива, један код господина судије, други пак код бележника да се чувају”