Кнегиња чардаша је најпознатија и најпопуларнија оперета. Чињеница је да, према статистикама – воде се и такве статистике – нема ни једног минута, а да се негде у свету не зачује, било на филму, радију, на телевизији или на позорници – нека од арија из Кнегиње чардаша. Могло би се рећи да је прича која се плете око наизглед безнадежне љубави између кабаретске звезде Силве Верецки и кнеза Едвина Липерт-Вајлешајма – можда чак и банална. У овој носталгичној оперети љубав побеђује све, укључујући и противљење родитеља, штавише, и чангризави гроф Бонифације проналази своју животну сапутницу у лику грофице Стази, Едвинове раније веренице, коју су му одабрали родитељи. Либрето Леа Штајна и Беле Јенбаха био је завршен још у пролеће 1914. године, али – због избијања рата – Калман је тек годину дана касније прионуо на компоновање музике. Употребивши све проналаске, све трикове будимпештанске оперете, створио је прави орфеумски потпури пикантних париских шансона, старог бечког валцера и стилизоване пештанске циганске музике. Суштина је била у плесу. А то је дансе мацабре – мртвачки плес Монархије. У Кнегињи чардаша много тога делује као пародија, посредством нестварног орфеумског света који прожима читав Калманов комад. Премијера Кнегиње чардаша била је у Бечу, 17. новембра 1915., у “Јохан Штраус театру”, а у новембру 1916. године, месецу у којем је умро цар Франц Јозеф, изведена ја и на пештанској позорици, дакле у време Првог светског рата. Усред рата, Кнегињу чардаша су играле обе зараћене стране. Калман је био слављен на обе стране фронта! Оперета је ускоро доживела успех планетраних размера, игра се у целом свету, од Шведске до Сједињених Држава. Како је написао један тадашњи бечки критичар: „Читав свет ођекује од две ствари: од грувања топова на европским фронтовима, и од успеха Кнегиње чардаша“. (...)
– У једном писму свом издавачу Имре Калман, чувени композитор оперета, каже: “...и тако сам се искључиво посветио ведрој музици, јер ми је она увек била захвална што сам је тако озбиљно шватио!” - Кнегиња чардаша је премијерно приказана у Бечу 1915., наредне године у новембру у Пешти, а већ почетком фебруара 1917. изведена је 100. реприза, док је у Бечу тада већ било изведено више од 400 представа. - Само током 1917. године оперета Кнегиња чардаша изведена је, широм света, 12.000 пута.

Извор: Википедија