Административни документ

Назив: 
Реплика Душановог законика
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Административни документ
Епоха: 
Средњи век
Година настанка документа: 
2016
Материјал: 
Папир
Опис: 
Душанов законик (у старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана) је, уз Законоправило Светог Саве, најважнији закон (устав) средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу, и допуњен је на сабору одржаном 31. августа 1354. године у Серу. Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Историјат: 
Душанов Законик је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима Стефан Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права. Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника Василике (књига VII, 1, 16-17), које су биле византијска прерада Јустинијановог зборника. Првих 38 чланова посвећено је цркви, затим следе одредбе које се односе на повластице властеле и слободних људи и њихове дужности, a потом одредбе које говоре о обавезама зависног становништва, себара (кметови и земљорадници). У наставку долазе одредбе о судству, о казнама за различите врсте кривичних и других преступа. Душанов законик је садржао 201 члан (према издању Стојана Новаковића из 1898. године), али се, у зависности од сачуваног преписа, састоји од 135 до 201 члана. Законик сачињава јединствену правну целину заједно са два византијска правна акта: Закон цара Јустинијана (Јустинијанов зборник) и скраћена Синтагма Матије Властара. Рад на Законику је започет одмах после крунисања Душана за цара Срба и Грка (у оригиналу: цар Србљем и Грком) 1346. године. У самом називу своје титуле цар Душан је истакао своју намеру да буде наследник Византијских царева, а Српско царство је требало да наследи Византијско царство. Србија је преко Законоправила Светог Саве већ 130 година примењивала римско-византијско право, а Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. Цар Душан је желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге стране да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт. Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа, као и односи међу сталежима, да би се на тај начин увео ред у држави. Поред прописа којима је уређивао положај српске цркве и властеле, Законик је садржао и прописе брачног права, грађанскоправне и кривичноправне прописе, као и правила судског поступка. С обзиром на ширину области друштвених односа које је уређивао, Законик се може сматрати за устав средњовековне Србије. Нема података о реаговању српске велике властеле и о њеном могућем противљењу овом Законику. У сваком случају, ситуација у Србији се разликовала од ситуације у Чешкој у исто време. Тамо се властела отворено и успешно супротставила законодавном покушају Карла IV. Одлучан отпор чешке велике властеле (панова) спречио је да Majestas Karolina буде усвојена у Сејму. Иако је Душан убрзо после проглашења Законика умро (1355), a српска држава ускоро дошла под Османско царство (1459), Душанов законик је и даље у народу живео, што најбоље доказују многи преписи тог правног споменика све до 18. века. Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа. Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге (14. век). После њега следи препис из Призрена (15. век), који је најпознатији, а затим низ каснијих преписа који се садржином удаљавају од старијих. Законик ће бити упамћен као врховни правни акт који је средњовековну Србију успоставио као правну државу.
Држава настанка културног добра: 
Република Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Хаџијска грамата
Фотографије: 
Област: 
Административни документ
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Датум настанка документа: 
01.01.2015.
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Реч ХАЏИ ушла је у нашу освештану традицију и народни живот из језика једноверног и братског народа. Корен ове речи је у грчкој речи αγιοσ (агиос), што значи свет, али не означава светитеља, већ човека који је, благословом Божјим, отишао на поклоњење највећој светињи хришћана – Гробу Господњем, чиме се уврстио међу људе особите посвећености и привржености својој вери у Богочовека Христоса. Писмену потврду свог поклоништва, доказ да је испунио све оно што је ,,свето и честито било и миломе Богу приступачно, у свом несвакидашњем и несвакогодишњем подвигу поклоњења највећим светињама вере Христосове, хаџија добија изображено граматом (повељом) коју издају црквене власти Јерусалимске Патријаршије. Грамату потписује Његово Блаженство Патријарх Јерусалимски. Некада давно је важило правило да се хаџијска грамата добија ако се до Јерусалима иде пешке, међутим, данас ће и они који до места Христове голготе и вазнесења крену авионом, такође, добити Грамату Јерусалимске патријаршије. Као да се тиме поручује како је воља за хаџилуком важнија од форме.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Статут
Фотографије: 
Тип језика културног добра: 
Угрофински
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1871
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Архивски документ је Статут Српске народне штампарије.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Датум креирања архивског документа: 26.03.1871. Документ од осам листова, ручно писано мастилом са црвеним печатом у воску.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Цеховско писмо
Фотографије: 
Тип језика културног добра: 
Романски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1773
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Статут (цеховско писмо) посластичарског, лицидерског и столарског цеха из 1773. године.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Документ од осам страница, ручно писано, мастилом, добро очуван и читак.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Гимназијско сведочанство Прокопија Бајића
Фотографије: 
Тип језика културног добра: 
Романски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1820
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Сведочанство Прокопија Бајића, ученика првог разреда Гимназије, које су потписали директор Павел Јозеф Шафарик и професор Георгије Магарашевић.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Датум креирања документа: 04.септембар 1820. Један лист, штампан и испуњен ручно, делимично оштећен по ивицама.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Извештај о избору професора Музичке школе "Исидор Бајић"
Фотографије: 
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1928
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Извештај Музичког друштва у Новом Саду о избору професора Музичке школе „Бајић“, са именима професора.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Три листа документа, куцана на писаћој машини, делимично оштећена, читка.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Извештај о цензури "Српског летописа"
Фотографије: 
Тип језика културног добра: 
Романски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1824
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
На захтев карловачког митрополита градски сенатори извештавају о забрањеним примерцима "Спрског летописа", који је саставио Георгије Магарашевић, а штампао Константин Каулици.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Четири листа документа, ручно писана мастилом и добро очувана.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Гимназијско сведочанство
Фотографије: 
Тип језика културног добра: 
Германски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1854
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Сведочанство Ђорђа Стефановића из Мокрина, ученика другог разреда Гимназије у Новом Саду.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Датум креирања архивског документа: 15.03.1854. Један лист, штампан, испуњен ручно, добро очуван и читак.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Обавештење о позоришној цензури
Фотографије: 
Тип језика културног добра: 
Романски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1815
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Палатин обавештава Магистрат да је двор забранио извођење драме "Црни Ђорђе" на српском језику у варошком позоришту. Представа је забрањена расписом из 1808. године, те строго упозорава Магистрат да је забрани, јер је и штампање књиге забрањено.
Место настанка културног добра: 
Будим
Држава настанка културног добра: 
Мађарска
Напомена: 
Два ручно писана листа хартије, добро очувана и читка.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Адвокатско пуномоћје
Фотографије: 
Тип језика културног добра: 
Германски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1809
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Пуномоћ Матиаса Хитера адвокату Гаспару Херману ради заступања у споровима. На предмету се налази печат града утиснут у восак, са описом печата.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Датум настанка архивског документа: 14. јули 1832. Два ручно писана (мастило) листа хартије, са недостајућим деловима и остацима црвеног печата у воску.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика

Pages

Subscribe to RSS - Административни документ