У околностима рата за наследство “Светог римског царства” између Аустроугарске и Прусије родила се идеја да Петроварадински Шанац добије привилегије слободног града. Та идеја је материјализована тек 1747. године када из Шанца у Беч путују Давид Рацковић, Томас Андерле и Стојић Богдановић, листом угледни грађани, који од Марије Терезије траже Повељу слободног града. Бечки двор попушта због ратних околности и празне касе, али испоставља рачун. Слобода Шанца износила је 80 000 рајнских форинти.