Српска оперска певачица. Рођена је 1903. године у Белој Цркви, а већ са шест година певала је у певници цркве у родном граду, а наставила у школском хору.
- Учитељ ме је стално вукао за уши јер је мој глас кварио хор - изјавила је она у једном од многих интервјуа.
Музичку школу учила је у Темишвару, где се и удала и родила ћерку Мирјану, касније познату оперску певачицу. У Београд је дошла 1930. године, где је убрзо примљена у Оперу, а још брже добила главне улоге у операма. Чувени композитор Стеван Христић, тада јој је рекао: „Богат глас, немаш довољно школе, али ако будеш учила, напредоваћеш брзо“.
Иако су се за њене опере карте куповале код тапкароша, 1937. године је отпуштена и из Београда одлази у Беч где је ангажује ондашња Државна опера, а одбивши ангажман у Берлину она постаје и прва Српкиња са сталним ангажманом у Бечкој опери. У Београд се вратила после Другог светског рата, и то као звезда по коју су нарочито слали ауто у Беч. Из јавности се повукла 1968. године, говорећи да је „боље отићи док је још снаге и гласа и тако остати у лепој успомени“. О оснивању фонда почела је да размишља након смрти ћерке, а коначну одлуку донела је 1978. године.
- И мени је такав фонд био потребан, али га нисам нашла. Прошла сам тежак пут до оперске сцене и касније, па желим да се прави, истински таленти не муче толико, да њихово школовање не зависи само од материјалних прилика - изјавила је тада Меланија Бугариновић.
Меланија Бугариновић умрла је 1986. године, а иза ње су остале две куће у Београду од по неколико стотина квадрата, изузетно вредне нумизматичка и филателистичка збирка, те раскошан златни накит. Једна кућа је у међувремену продата, а највреднији део збирки и златног накита без трага је нестајао у последњих двадесет година.