Завршила је студије глуме на Факултету драмских уметности у Београду. На истом факултету је од 1976. асистент професора Предрага Бајчетића на предмету „Дикција и глума“. Од 1982. године Горица Поповић је стална чланица ансамбла београдског Атељеа 212. На филму је дебитовала улогом новинарке у „Мирису пољског цвећа" (1977) београдског редитеља Срђана Карановића. Већ за прву већу улогу, девојке која сумња у љубав свог младића, у "Националној класи" (1979) Горана Марковића, награђена је на националном фестивалу у Пули Златном ареном. Упоредо са глумачком каријером, Горица Поповић се бавила и певањем. Била је члан вокално-инструменталног састава "Сунцокрет". На фестивалу у Нишу је два пута награђена за три улоге наградом Царица Теодора. Први пут за улогу средњовековне српске властелинке у филму „Доротеј“ Здравка Велимировића, други пут за улогу партизанке у филму „Пад Италије“ Лордана Зафрановића 1981. године, и за улогу ТВ-режисерке у филму „У раљама живота“ Рајка Грлића 1984. године. Горица Поповић је глумила и у великом броју ТВ-драма и серија. Гледаоци је памте као секретарицу Дару у популарној ТВ-серији Бољи живот.
Упоредо са глумачком каријером, Горица Поповић се бавила и певањем. Била је члан вокално-инструменталног састава "Сунцокрет". На фестивалу у Нишу је два пута награђена за три улоге наградом Царица Теодора.