Оба његова родитеља, Раде Марковић и Оливера Марковић, су били познати српски глумци. Завршио Пету београдску гимназију, a потом ФАМУ y Прагу. Режирао педесетак документарних, 11 целовечерњих филмова, написао десетак филмских сценарија, написао шест позоришних комада, режирао три позоришне представе, написао три књиге. Добио више од 30 домаћих и страних награда и признања, како за рад на филму, тако и за позоришно стваралаштво. Најзначајније: две Златне арене y Пули, награда за најбољу режију филма „Тито и ја“ y Сан Себастијану, Гран при за „Кордон“ y Монтреалу и Стеријина награда за најбољи савремени текст за „Турнеју"
Предаје режију на Факултету драмских уметности y Београду, члан је Европске академије за филмску уметност y Бриселу. Разведен, нема деце. Колумниста је дневних новина Политика где махом пише о темама из културе.
Добио је 2012. године француски орден официра уметности и књижевности.
Режирао педесетак документарних, 11 целовечерњих филмова, написао десетак филмских сценарија, написао шест позоришних комада, режирао три позоришне представе, написао три књиге. Добио више од 30 домаћих и страних награда и признања, како за рад на филму, тако и за позоришно стваралаштво.