Jovan Đorđević rođen je 25. novembra 1826. u Senti Gimnaziju je pohađao u Segedinu, Novom Sadu i Temišvaru, a filozofiju u Pešti. U Pešti se 1845. upisao na studij medicine, ali 1848. je prekinuo studije. Na poziv bačkog velikog župana Isidora Nikolića Džavera otišao je 1849. da radi u Somboru, a odatle je prešao u Lugoš, gde je bio sudski činovnik. Prešao je 1852. u Novi Sad, u kome je bio profesor istorije u srpskoj gimnaziji od 1852. do 1857. U Novom Sadu se sukobljavao sa onima, koji su se protivili Vukovoj reformi, pa je zbog toga 1857. prešao u Peštu. gde je postao sekretar Matice srpske i urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1857-1859. Međutim i tu je imao dosta konzervativnih protivnika, pa se 1859. vratio u Novi Sad.

Prihvatio je ponudu Danila Medakovića i zajedno sa Đorđem Popovićem prihvatio se da uređuje Srpski Dnevnik u Novom Sadu. Vodio je uglavnom administraciju i pisao u prosvetnom delu lista. Počeo je 1860. da objavljuje niz važnih članaka o pozorištu, pa je time potakao da se 1861. osnuje Srpsko narodno pozorište u okviru Srpske čitaonice. Objašnjavao je da pozorište čuva jezik i narodne običaje i budi nacionalnu svest i da je zbog toga od ogromnoga značaja. Smatrao je da nijedna prosvetna ustanova ne može tako dobro da razvija narodni jezik. Tokom 1861. bio je poslanik na Blagoveštanskom saboru i svoje beleške sa tog sabora izdao je u knjizi Radnja Blagoveštanskog Sabora 1861. Bio je jedno vreme glavni pokretač kulturnoga poleta u Vojvodini. U vreme apsolutizma organizovao je različite prosvetne manifestacije sa ciljem da održava aktivan i kompaktan nacionalni duh. Takvu jednu svečanost organizovao je 1861. povodom Tekelijine stogodišnjice rođenja. Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta od 1863. do 1868. Da bi mu više vremena ostalo za pozorište predao je 1863. Svetozaru Miletiću faktičko uređivanje Srpskog Dnevnika, a on se sve više posvećivao pozorištu. Međutim formalno je i dalje bio glavni urednik Srpskog Dnevnika, pa je zbog Miletićevoga uređivanja i on bio stavljen pred vojni sud, a Srpski dnevnik je bio obustavljen. Bio je amnestiran 1865, ali više nije pokretao list.