Феликс Менделсон (Хамбург, 3. фебруар 1809 — Лајпциг, 4. новембар 1847) је био немачки композитор раног романтизма. Његова дела укључују симфоније, концерте, ораторијуме, клавирску и камерну музику. Након дугог периода релативног клеветања због промене музичких укуса и антисемитизма у касном 19. и раном 20. веку, његова стваралачка оригиналност се препознаје и поново вреднује и он је данас међу најпопуларнијим композиторима романтизма.
Концертна увертира Хебриди, оп. 26, такође позната као Фингалска пећина, компоновао је Феликс Менделсон 1830. Комад је инспирисан пећином на острву Стафа у архипелагу Хебриди који се налази на западној обали Шкотске. Као што је уобичајено за романтичарско доба комада, ово није увертира у смислу да претходи представу или оперу, комад је концертна увертира, самостални музички избор, а сада је постала део стандардног оркестарског репертоара.Композиција је посвећена краљу Фредерику Вилијаму IV Пpуском.
Симфонија бр.4 у А duru познатија кao "Италијанска", коју је компоновао Феликс Менделсон. Завршена је у Берлину 13.3.1883. као одговор на позив Лондонско-филхармонијског друштва. Менделсон je дириговаo премијерно извођење у Лондону 13.5.1883. нa концерту Лoндонскo-филхармонијског друштва. Успех симфоније и Мeнделсоновa популарност je много утицала на британску музику чак до краја века. Упркос томе Менделсон је и даље био незадовољан композицијом, што га је коштало, како он каже највећих момената у његовој каријери,чак је планирао да искомпонује алтернативни 2.,3.и 4.stav. Он није oбјавио дело. Издата je тек 1851., нумерисана као 4. иако је уствари 3. пo реду композиција. Дело je компоновано за 2 флауте, 2 обое, 2 кларинета, 2 фагота, 2 хорне, 2 трубе, тимпан и гудаче у 4 става.