Српска филмска, позоришна и телевизијска глумица, која слови за највећу домаћу комичарку или краљицу комедије, како је често називају. Каријеру је започела пре скоро педесет година да би данас била једна од најпопуларнијих и највољенијих глумица у свим земљама бивше Југославије. Сека је најпознатија по улогама у филмовима: Бурдуш, Тесна кожа 3, Рад на одређено време, Мој тата на одређено време, Секула и његове жене и Секула се опет жени. Изузетне комичарске способности показала је као другарица "Сека" у ТВ–серији Бољи живот и као секретарица "Маријана" у Срећним људима. Врхунац популарности доживела је захваљујући ситкому Љубав, навика, паника.

Године 2008. сврстана је међу најбоље српске глумице свих времена поставши лауреат награде "Велика Жанка", а награђена је и најпрестижнијим "Добричиним прстеном" за животно дело, као и са пет "Златних ћурана" на Данима комедије – са четири за најбоље глумачко остварење, а једним и за животно дело и изванредност њеног комичарског израза.
Јелисавета је рођена 13. јуна 1942. године, у Београду. Завршила је гимназију и Факултет драмских уметности 1965. године, као најбољи студент у класи Мате Милошевића. За време гимназијских дана била је један од оснивача аматерског позоришта "Дадов", а по завршетку факултета дебитује у Позоришту „Бошко Буха“, и глуми у представама: ОзаПепељуга, Концерт за тинејџере, Чаробњак из Oза, Три мускетара, и другима.

Године 1968. постаје чланица "Атељеа 212", где остварује значајнију улогу у представи „Краљ Иби“ А. Жарија. Исте године дебитује и на филму, главном женском улогом у класику "Ноћно дежурство сестре Гризелде", поред Зорана Радмиловића. Уследили су филмови "Илустровани живот", са Драганом Николићем, "Силом отац" са Миодрагом Петровићем – Чкаљом, те главна улога у филму "Далеко је Аустралија", са Оливером Марковић, а 1969. улога у црнохуморном редитељском првенцу Гордана Михића – Оља у филму "Вране". Уследила је улога у ТВ–филму "Ујка Вања", затим у комедији "Бициклисти", са Мијом Алексићем и Миленом Дравић, да би 1970. дошло до великог пробоја у њеној каријери, захваљујући комерцијалном хиту и у народу вољеном филму "Бурдуш", где Сека тумачи лик Рајке. Култна је сцена у којој она Гидри Бојанићу пева новокомпоновану песму „Дај ми чашу ракије“.
Сека 1971. добија престижну улогу представи „Развојни пут Боре Шнајдера“ редитеља Александра Поповића, за коју прима награду "Златни ћуран" на фестивалу Дани комедије у Јагодини (као и касније за улогу у „Ожалошћеној породици“ Бранислава Нушића); на Стеријином позорју награђена је за споредну улогу у „Клаустрофобичној комедији“ Душана Ковачевића.