Отац му је био Чачанин који је предавао историју у гимназији на Косову тако да су се он и његова три брата родили тамо. Студије глуме завршио је 1953. у класи професора Јозе Лауренчића. Почео је у позоришту „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу, али је играо и у Београдском драмском позоришту, Народном позоришту у Београду, Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212, у алтернативном позоришту „Магаза“ које је заједно са супругом Снежаном Никшић основао 1983. Данас се велика сцена Југословенског драмског позоришта зове „Љуба Тадић“. Носилац је Седмојулске награде, највише награде која се додељивала у бившој Југославији. Новембра 1980. добио је „Добричин прстен“, као највишу глумачку награду за животно дело. Добио је Златну арену 6 пута: 1956, 1964, 1968, 1975 године 1985. је добио Статуету Јоаким Вујић коју Књажевско-српски театар додељује сваке године, на Сретење, 15. фебруара. Августа 1996. добио је Награду „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за животно дело. Године 2004. припала му је награда Фондације „Браћа Карић“.