Бјелогрлић је први пут пред камерама глумио са 15 година и то у филму Бранко Бауера Бошко Буха (1978), тумачећи лик Саве Јовановића Сирогојна. 1984. уписао је Факултет драмских уметности у Београду, на којем је дипломирао 1989.
Прославио се улогом Слободана Попадића у серији Бољи живот (1987 - 1990). Након те улоге, уследиле су улоге у ТВ серији „Заборављени“ (1990) и филмовима „Црни бомбардер“ (1992), „Пун месец над Београдом“ (1993), „Лепа села лепо горе“ (1996), које су Бјелогрлића уврстиле у ред најпознатијих и најпризнатијих српских глумаца.
Последњих година Бјелогрлић се окушао као продуцент, а први филм који је продуцирао била су Лепа села лепо горе.
Опробао се и као редитељ, режирао је играни филм и тв серију Монтевидео, бог те видео!, са којим је постигао велики успех. Филм је изабран за српског представника за награду Оскар.
Његова сестра од тетке је певачица Зорана Павић.
Последњих година Бјелогрлић се окушао као продуцент, а први филм који је продуцирао била су Лепа села лепо горе.
Опробао се и као редитељ, режирао је играни филм и тв серију Монтевидео, бог те видео!, са којим је постигао велики успех. Филм је изабран за српског представника за награду Оскар.